DERATIZACIJA
Štetni glodari (pacovi, miševi, i dr.) su kroz istoriju zabeleženi kao stalni pratioci čoveka. Široko su rasprostranjeni i nanose značajne ekonomske štete, a predstavljaju i veliku opasnost po zdravlje ljudi, jer su prenosioci različitih zaraznih bolesti.

Danas se prirnenjuju različite metode uništavanja ovih jako rasprostranjenih štetočina. Postoje preventivne i kurativne metode suzbijanja štetnih glodara. Od preventivnih metoda izdvaja se metod sistematske deratizacije, kojim se smanjuje brojnost štetočina. Ova mera bi trebalo da se upražnjava najmanje dva puta godišnje, u proleće i jesen, odnosno kada je najveća aktivnost pomenutih. Ukoliko se ne obavi preventivan metod suzbijanja, preostaju kurativni metodi, odnosno direktna borba sa štetočinama.

DEZINSEKCIJA
Za uspešno sprovodjenje dezinsekcije potrebno je posedovati određeno znanje iz entomologije (oblasti proučavanja insekata koji štetno utiču na ljudsko zdravlje) kako bi im se moglo što uspešnije suprostaviti. Insekte koji štetno utiču na ljudsko zdravlje možemo podeliti u tri grupe: 1) Vektori vrste insekata koji pridonose širenju zaraze; 2) Paraziti insekti koji žive na čoveku, bilo kao ektoparaziti (na površini tela) ili endoparaziti (u telu čoveka); 3) Otrovni insekti- svojim delovanjem izazivaju kod čoveka alergijske reakcije

Medju insektima koji štetno utiču na zdravlje Ijudi, važno je preventivno i sistematično održavanje prostora da ne bi došlo do širenja zaraze.

DEZINFEKCIJA
Važnost obavljanja preventivne dezinfekcije najčešće dolazi do izražaja u prehrambeno-uslužnim, zdravstvenim, obrazovnim i sličnim delatnostima. U većini slučajeva predstavlja deo svakodnevnih zdravstvenih propisa. Dezinfekcija pretstavlja meru sprečavanja i širenja zaraze usled mikrobiološkog zagađenja (hrane, vode, radnih površina i dr.)