Koje vrste najčešće pričinjavaju štetu?

Često se u praksi srećemo sa problemima koje kod klijenata uzrokuje neka od životinja koja je svrstana u strogo zaštićene ili zaštićene vrste. Najčešće se radi o problemima koje u poljoprivredi uzrokuje krtica ili slepo kuče, kao i problemi sa puhom i vevericama u brdskim i planinskim predelima, kao i druge situacije gde je štetu nanela neka od zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta.

 

Krtica može napraviti probleme kada svojim kanalima izloži korenski sistem biljaka vazduhu i izazove njihovo sušenje u vrlo kratkom vremenskom periodu. Ovo je posebno primetno kod osetljivih zasada poput maline i borovnice sistemu zasada u bankovima. Kod nas u strogo zaštuićene vrste spada slepa krtica (Talpa caeca) , dok obična evropksa krtica (Talpa europea) spada u zaštićene vrste.

 

Slepo kuče je vrsta koja se hrani biljnom hranom i šteta koju pravi je uglavnom u povrtarskim kulturama. Ono kopa tunele do dubine od 3m i pravi skladišta hrane. Posebno voli krompir, luk, šargarepu, peršun i ostale krtolaste biljke. Aktivno je cele godine jer ne spava zimski san. 

 

Puh i veverica najčešče štetu pričinjavaju voćarskim zasadima jer se hrane plodovima bobičastog i orašastog voća, pa tako mogu značajno uticati na smanjenje prinosa. Primenom agrotehničkih mera može se smanjiti šteta od strane ovih životinja. Kod nas u strogo zaštićene vrste spadaju puh lešnikar (Muscardinus avellanarius) i šumski puh (Dryomys nitedula), dok sivi puh (Gils gils) spada u zaštićene vrste. Veverica (Sciurus vulgaris) spada u zaštićene vrste.

 

Uvidom u Pravilnik o proglašenju  i  zaštiti  strogo  zaštićenih  i  zaštićenih  divljih  vrsta  biljaka,  životinja  i  gljiva „Službeni  glasnik  RS“,  br. 5  od  5. februara  2010, 47  od  29. juna  2011, 32  od  30. marta  2016, 98  od  8. decembra  2016, možemo jasno utvrditi koje vrste spadaju u strogo zaštićene ili zaštićene.

Ceo pravilnik se može naći OVDE.

 

Koje radnje se smeju preduzimati sa zaštićenim i strogo zaštićenim vrsta?
Ukratko, zabranjeno je bilo kakvo hvatanje, uništavanje, ili bilo kakvo uznemiravanje strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta i njihovih staništa.
Navedeni Pravlinik jasno definiše razliku između strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, način njihove zaštite kao i uslove pod kojima se izuzetno mogu preduzimati radnje sa ovim vrstama.
Zaštita ovih vrsta se sprovodi zabranom korišćenja, uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti kako same divlje vrste tako i njihova staništa, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama.

 

Šta raditi u slučajevima kada dođe do nastanka štete?
Kako priroda ne zna za granice, tako se ne retko može desiti da životinje u potrazi za hranom ili skloništem dođu u sukob sa interesima ljudi i na taj način izazovu štetu na imovini. Nisu u pitanju samo vrste koje smo naveli. Probleme može izazvati bilo koja od strogo zaštićenih ili zaštićenih vrsta koja se nalazi u Prilogu 1 i 2 Pravilnika o proglašenju  i  zaštiti  strogo  zaštićenih  i  zaštićenih  divljih  vrsta  biljaka,  životinja  i  gljiva. 
 

Bitno je znati da u slučjevima kada dođe do nastanka štete, oštećena strana ima pravo na nadoknadu realne štete, pod uslovima koje je propisalo Ministarstvo. Dakle, postoji pravni osnov za rešavanje porblema. Član 64 i 65 Zakona o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021) navode detalje o načinu prijavljivanja štete i uslovima za naknadu štete. Rok za prijavu štete je 8 dana a šteta se prijavljuje nadležnom ministarstvu za poslove zaštite životne sredine. 

 

Više o procesu rešavanja naknade može se naći na sajtu Ministarstva

 

S obzirom da se radi o vrstama imaju poseban značaj za Republiku Srbiju sa ekološkog, ekosistemskog, biogeografskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, u rešavanju problema koji nastaju od strane ovih vrsta mora se biti strpljiv i sistematičan. Potrebno je preduzeti sve moguće mere zaštite kako do štete ne bi došlo, što i jeste jedan od uslova za naknadu štete, koji je propisalo nadležno Ministarstvo. Važno je istaći da svako samoinicijativno rešavanje problema u smislu uništavanja, rasterivanja ili uznemiravanja zaštićenih vrsta koje su izazvale štetu, može za sobom povući zakonske posledice, jer je zakon poprilično jasan u tom pogledu. Još veća šteta može nastati negativnim delovanjem na već ugrožene vrste, što može dramatično uticati na brojnost populacije i imati potencijalno nesagledive posledice.